Ne zna bele kučke ime

Popularan izraz međ' starijim življem oko Morava i pritoka im.

Kaže se za osobu koja je glupa kao da je pala s kruške, ne zna ništa ni o čemu, ali zato zna da landza, bandza i landara po čaršiji, da bude drska i problematična. Vokabular joj sadrži mršavu stotinu reči, od kojih polovina ima konotaciju psovke ili vulgarnosti klase kočijaš, ne zna da formira pravilnu rečenicu i koristi padeže, ali zato zna da ti beskrupulozno saspe najgore uvrede u lice.
Za takvu osobu se nikako ne može reći da ne zna u pare. Iako ih nikad nema, vrlo dobro zna da zafrkne i zajebe za koju crvenu i obično je baba ta koja prva strada. A baba jadna 'oće da učini budali...

- Komš'o, jesi video negde onu moju budalu? Dva dana kako je otišao od kuće, ne javlja se bitanga, koske ću da mu polomim.
- Eno juče uzeo bombu apatinskog na recku kod mene u prodavnici, on i onaj mamlaz Džigibau.
- Jao Spomenka, jebem li ti sunce! Onaj Džigi što bele kučke ime ne zna?
- Taj, taj. Ko zna šta rade, kad god ih vidim sve nešto trepću na sitno i cere se ko ludi na brašno.
- Neka, neka. Imam ja kajševa kod kuće, videće mamlaz. E 'fala ti komš'o.

____________

- Tata, tata, kako se zove ona bela komšijina kera?
- Nema veze sine, znaš da tovariš bale u traktor. Daće tebe tata na miraz, ne brini ništa.
- Ma neeee tata, pas onaj beli?
- Da, da...