Nebitan ko r u Marlboro

Margina oboda periferije značaja. Sitan šraf koji vrti u prazno, čestica čija se pozicija tačno ne zna, ne samo zato što je premala ili zbog Hajzenbergovog principa neodređenosti, nego prosto zato što se nikome ne jebe za nju.

Važnost na nivou mrtvog piksela na desktopu visoke rezolucije, jedan sivi ubod u uglu goblena života, nepostojani suglasnik, koji samo piše, ali se ne udostojava napora izgovora.

- Da ponesem ove papire gazdi?
- Ma jok, odmah gazdarici nosi. Možda ti se i posreći, ako bude u helankama, ima bijonsaru koja se za tren učita u drk memoriju.
- A gazda?
- Ma koji bre gazda, taj ti je srastao sa papučama, ne pita se ni koliko je sati. Nebitan ko r u Marlboro...
- Misliš u Malboro?
- To ti kaem.