Recenica koju smo kao klinci cesto izgovarali svojim roditeljima kad napravimo neko sranje u nadi da ce nam se oni smilovati i postedeti nas one stare "Sad cu da ubijem Boga u tebi".
Vracas se iz skole,tog dana je bio roditeljski. Pred ulaznim vratima se obavezno prekstis,ulazis i pravis se da je sve okej.
Ti: Cao mama, cao tata... Sta ima da se jede?
Tata: Sedi ovde da porazgovaramo malo.
Ti: O cemu? (vec se nazire strah na licu)
Mama: Da te podsetimo, bio ti je roditeljski danas!
Tata: Kakve su ti ono jedinice iz matematike?! I gde ti je cetvorka iz engleskog koju si dobio neki dan?!
Ti: Ali tata,nis...
Tata: Eee pa necemo mi vise tako! (Ustaje i vadi kais iz pantalona) Sad cu da ubijem Boga u tebi!
Ti: Nemoj tata molim te, necu vise nikad... Places i pocinjes da bezis.Tata: Je li bre, sto si dirao malog Ivketa? Jebalo te biciklo,sad ja imam problema sa njegovim ocem zbog tebe!
Ti: Ali tata,nije hteo da mi ga vrati...
Tata: Stojanka, idi donesi prut! Naucicu ja tebe pameti!
Ti: Nemoj tatice, necu vise nikaaad...Sutao si loptu po sobi i slucajno razbio skupocenu porculansku vazu.
Mama: Jaoo ne! Vidi sta si uradio,koliko puta sam ti rekla da ne sutas loptu u kuci?!
Ti: Izvini mama,nisam namerno...
Mama: Ma sta nisi namerno,dodji ovamo! (Keva ti sama pridje, uhvati za ruku i fljas,fljas po guzi)
Ti: nemoj vise mamaa,necu vise nikad!
