Neizbežni TV motivi sa reprezentativnih fudbalskih utakmica

Pre utakmice:
-Prikazivanje celog stadiona iz ptičje perspektive
-Kamera koja preleće preko svih fudbalera, koji stoje u vrsti i falširaju himnu. Kada visoki bekovi izađu iz kadra, kamera se spušta za jedno pola metra (u slučaju da se naleti na Žigića, ponovo se podiže).
-Komentator koji preterano filozofira (osim ako se ne zove Gojko Andrijašević)

Za vreme utakmice:
-Fudbaler u gro-planu, koji pritom pljuje po travi, malo pošto je propustio priliku/bio u ofsajdu/načinio faul/dobio žuti karton.
-Komentator koji naglo počinje da se dere čim neka ekipa malo brže pređe sredinu terena, sve iako je utakmica nivoa Tajland-Mali
-Dosuđen je izgledan slobodni udarac. Usporen snimak ponavlja faul, a onda se pokazuje rasprava ugrožene ekipe sa sudijom, koji trčkara unatrag i odmahuje glavom.
-Čim nema čime da popuni vreme, režiser ubacuje kolaž raznih "slow-motion"-a, koji uključuju trenere koji sočno psuju (ili jedu sline), igrača koji razočarano mlataraju glavom i grimasiraju posle promašenih šansi, ili (što je specijal sa SP-a 2010) lopte koja u super-slow-motion-u pogađa glavu nekog fudbalera, uz veoma interesantno talasanje lica dotičnog.
-Kada je iz igre izašao igrač koji je dao gol, bezrezervno se reprizira njegov gol, bez obzira šta se u tom trenutku događa na terenu i koliko je to značajno.
-Kada se neko povredi, njegova povreda se ponavlja iz svih dostupnih uglova, maksimalnim mogućim usporavanjem.
-Izlazak igrača u tunel se pokazuje samo na kraju poluvremena, ne i na kraju utakmice
-Čim sudija označi kraj, uključuju se kamere koje snimaju trenere.

I sve bi to bilo savršeno u redu, da sudije makar malo hoće da uvaže sve te silne slow-motion-e na video bimovima stadiona, a ne da poništavaju čiste golove, ne sude čiste penale i ignorišu duboke ofsajde.