
Веома зајебана ствар, како за њихове 'власнике' тако и за човечанство уопште. Међутим још зајебанија ствар за људе са неизлечивим болестима је следећа:
свако има свој лек против њих.
А: Пиј Алоја Веру! Веруј ми онај мој кум излечи рак са њом
Б: Ништа ти да не бринеш, код старца Милоја из Поповог Поља те водим...Каква Алоја Вера курац, овај травар је геније
Ц: Код травара? Па је л' си ти здра..овај нормалан човече? Имам контакт чувеног руског лекара који сто посто лечи та срања
Д: Какви лекари, пусти их ђаволу требали, то ти је сигурно онај/а Ц мозак опрао/ла! Сви са који су од тога оболели иду код баба Десе, прави нешто на бази меда-кило, две дневно поједеш и готово#!
#Нисам сазнао на шта је особа Д мислила, ко је готов, оболели или болест?
Није било могуће утврдити шта је зајебало оболелог, болест или лечење.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
+