Srpski odgovor na rasipništvo u svetu. Viševekovni sakupljački poriv u svom najčistijem obliku - reciklaža na delu. Ništa se ne baca, sve može da se iskoristi.
žena: Aj' molim te, reci mi više, šta ćemo sa ovim krstom kardana onog starog tristaća, ne mogu više da ga preskačem po garaži kad idem da vadim kupus iz kace?
muž: Neka ga, valjaće za nešto... (hvata se za daljinski)
(kasnije)
žena: A da zovemo ove što otkupljuju staro gvožđe da oteraju ovu kreku iz hodnika?muž: Neka je, valjaće za nešto...
(uveče)
muž: Ej bre, skloni više ove plastične čantrice od kremića i margarina sa sudopere, ne može čovek da utoči 'ladne vode da pije od tog silnog krša... E kad uvatim jednog dana pa sve to pobacam u p.m...žena: Ma daj, ne gnjavi više, pa ionako više piješ pivo nego vodu sad ti to sad odjednom smeta... neka ih, valjaće za nešto, zgodno mi da u tome šaljem Milanu hranu u Beograd...
(sutradan)
žena: E, daj da sredimo malo dvorište, da sklonimo one letve i one palete, i onu gvožđuriju što si dovuk'o iz firme, da spalimo i oteramo u potok, bliži se slava, sramota kad dođu gosti a u dvorištu nam k'o na otpadu...muž: Ma nemoj ti ništa da diraš, skloniću ja sve to sutra kad dođem s posla u kraj... neka ga, valjaće za nešto...
