Tvoj komšija, poznanik tvojih roditelja je otvorio igraonicu sa aparatima za igrice (devedesetih su bili popularni, danas se mogu naći na nekim vašarima ili u muzejima). Ima raznih borilačkih, vozačkih, avanturističkih igara. Ćale te svako veče vodi da igraš neku igricu. Časti te dva-tri žetona svaki dan, a komšija - vlasnik ti pokloni još jedan. I dok igraš sve te igrice, vremenom primetiš da se stariji momci zavlače i igraju na jednom aparatu koji se nalazi u samom ćošku. Vremenom, postaneš znatiželjan i pogledaš o čemu se radi. Stidljivo priđeš aparatu i baciš pogled. Uauuuuu. Igrica na foru "Air xonix", samo što, što veći deo polja zatvoriš, to veći deo slike vidiš, a na slici dražesna diva izraženih oblina, kao od majke rođena. "Moram da igram ovo, ali ne sme ćale da provali da sam igrao." I dalje svako veče dolaziš na igrice, igraš neke tuče, ali ti je u glavi "onaj" aparat. Nedelju dana moliš da ideš u prodavnicu po hleb samo kako bi skupljao kusur da bi imao pare za koje tvoji ne znaju. I nakon nedelju dana, počneš da osmatraš igraonicu da vidiš kada komšija - vlasnik - prijatelj tvog ćaleta neće biti tu, da bi odigrao igricu na "onom" aparatu. Posle jedno dve nedelje, on je otišao na službeni put i ostavio nekog blentavog radnika, roditelji ti nisu kod kuće, savršena prilika. Trčiš u igraonicu, kupuješ žeton, čekaš 10 minuta u redu za "onaj" aparat. Srce poludelo od adrenalina. Konačno, tvoj red. Vadiš žeton iz džepa, ubacuješ u "onaj" aparat, pritiskaš dugme, i opet, i opet, i opet, ništa se ne dešava. SMRDLJIVI APARAT TI JE PROGUTAO JEDINI ŽETON!!!! Ne možeš da se žališ zbog toga jer bi te odmah prijavili roditeljima da si igrao "onu" igricu, ne čeka ti se još nedelju-dve za sledeću priliku i jednostavno vidiš da si nemoćan u ovoj situaciji i batališ igricu.
