Šah-mat verbalnog okršaja.Obično ga upućuju osobe koje se dugo poznaju, koje znaju male prljave tajne onog drugog.Inače ne posežu za njima, ali ako se nađu ugroženi, ume da bude čupavo.
- Eeee,kad se setim kako je Pera jeo govna iz nosa kad smo bili klinci,ahahahahehehe..!!
-Aj,sad...ne trubi tu.Zaveži.
-A kad si stavio mamine uloške na ruke i noge i stomak,a?Ahahahhaaaa!
(Dotični Pera,u pola glasa,sikćući kroz zube):
-Slušaj,govedo jedno, nemoj da JA zinem, pa da ispričam veselu dogodovštinu kad si u vrtiću pojeo svoje govno iz noše jer ti mala Katićka rekla da je to čokolada iz Nemačke,pa si se pružio i za njen nokšir, dok te vas'tačca nije dovatila.Bolje ćuti.
- Glp.
Stvarno je dobro!
Jao.... Pre nekoliko dana smo tata i ja sreli nekog tatinog poznanika. Uspešan čovek, ima valjda i firmu, super kola, bogat i to sve i sad kaže tata: ''Ma, bio je on jako uspešan i dobar đak... Mnogo bolje je u životu prošao od mene, ali nekako uvek kad ga vidim ja se setim onog kad je uzeo i pojeo govno kad smo bili klinci.''
Super je ovo, svaka čast