Oduševljenje na ortakovu priču. Retoričko pitanje. Ne ono poltronsko, dupelizačko oduševljenje, ne bi li kasnije bio poštovan od istog, nego pravo oduševljenje, minisvrš kao posledica harizme kojom te je obasipao, ili jednostavno, prijatnog iznenađenja koji ti je rekao. Floskula kao posledica sreće jače od one kad vidiš ortaka iz detinjstva koji te je uvek maltretirao, kako šepa na štakama. Fraza koja ubija nesreću i mrak jače nego sado mazo film hipohondra.
Aperitiv bolji od mesnog nareska i radže pred dobrovoljnu eutanaziju. Hepines veći od onog, kad Srbin sazna da je komšiji crkla krava, i luđi od Gurovića protiv Amera onomad. Fraza koja se izgovara posle doživljene sreće, ekvivalentnoj onoj kad pojebeš curu koja je godinama tebe jebala ili onoj, kad Anštajn posle 10 dana nespavanja sa dve preostale moždane ćelije reši zadatak.
-Kevo, daj nešto da se jede. Ceo dan sam bio na bazenu, umreću ti ođe!
-Imaš tamo skuvan pasulj, salatu sam spremi.
-Nemoj da pričaš?
-----Navijač Deportiva: E brate, napunili smo danas Sevilju III sa 1:0.
-Nemoj da pričaš?
------Nisi trebao da pobegneš! Zaključio nam Seljak dvojke!!
-Nemoj da pričaš?!
-----
BRa'o!!!+