Fraza kojom sagovorniku dajemo do znanja da nas boli qrac za predmet njegove priče koja je obično tugaljiva, patetična, i nadasve glupa, i nama kao slušaocu je, razumljivo, smor da je slušamo.
Osoba X: Jao, sestro, kakav bedak, nisu imali Peugeot 308 u pink boji pa je tata morao da mi kupi ovaj beli...
Ja: Nemoj, rasplakaćeš me!Osoba X: Jao, onaj mali Uroš, znaš onaj zlatni dečko što je gurao upaljenu baklju čoveku u usta i doživotno ga unakazio i umalo ubio, e taj Uroš izgleda da će da zaglavi robiju, jao kako mi je žao Uroša, on je tako dobar dečko...
Ja: Nemoj, rasplakaćeš me!Osoba X: Jao, Seka raskinula s dečkom. Znaš ona je ...bla bla bla ... pa je onda ...bla bla bla...i eto sad je ...bla bla bla... i to je tako ...bla bla bla...
Ja: Nemoj, rasplakaćeš me!
+
Nije u redu da ovako tužne priče tako prepričavaš.
Ja plačem zaista nad njihovom sudbinom.
Šmrc :)))