Krajnje kulturan izraz za stavljanje do znanja određenoj osobi da počinje da preteruje sa svojim monologom o čemu god da se radi. Idealan za svaku priliku.
Patentirao ga Slobodan Unković, predsednik Skupštine Srbije 1991. godine tokom pokušaja kulturnog sklanjanja sa govornice poslanika Branka Lazića koji je morao da završi svoju tužnu priču.
- Skrećem u krivinu, jugo vrišti na 130, otpada jedan točak, odma prebacujem krivinu, otpada drugi točak, nastavljam nešto sporije...
- Dečko, nemojmo anegdote u tri sata, vi'š da ljudima nije dobro.
Smejte se vi, smejte, priča ima tužan kraj!