Neonacisti u Srbiji

1. Klinčadija koja za Hitlera čula nisu, ali je njihov stariji brat jako kul tako ćelav u kombatu dok tuče Rome po ulici. Najbrojniji su na koncertima Ritma Nereda, a glasove im možeš čuti tek kad ovi zasviraju ''Put Beznađa'', jer druge pesme ne znaju.

2. Stariji brat koji smatra da su četnici srpska verzija nacista, kao i da reč ''patriotizam'' znači smrta svega što nije belo. Možeš ga videti kako napolju pije pivo i čeka bilo kakav razlog da se potuče, pa makar i pogled, jer nema posao, zbog broja krivičnih prijava, ili na koncertu Nereda, gde je uzor klincima, jer zna čak četiri pesme. Retkost je kad ovaj primer preraste u sledeći.

3. Veliki Srbin što razbija ambasade i misli da je veći patriota time što pritom salutira. Za razliku od modela ''starijeg brata'', ovaj ne prati istu modu, te je obučen kao klasični navijač, i nema ni onaj nivo znanja mlađeg brata, samo jako deluje kul taj pokret ruke.

4. Ova verzija je ona obrazovana verzija, ''krem'' njihovog društva. Uglavnom studiraju, a njihova shvatanja potkrepljena su znanjem, a ne pesnicama. Oni su zaduženi za trovanje umova klincima. Uglavnom su stariji, a vrlo često manipulišu onim manje inteligentnim ''kolegama''. Obrazovani su u ''patriotske'' organizacije, kako im država ne bi mogla ništa (sve i da hoće).

5. Peti model predstavlja one najkomičnije. Dok se prva tri modela uglavnom smire tokom odrastanja i shvate da to nema smisla, ovaj neonacista ostaje tru i u svojim tridesetim. Uglavnom fizikališe, jer mu je dosije pun ''razbojništava i tuča'', na koje je on ponosan. Otpada sa mlađom ekipom, jer su se njegovi odavno odomaćili u ćorci ili oženili i smirili. Sebe pronalazi u tekstovima Ritma Nereda, jer je ostao sam, i vodi svoju borbu rame uz rame sa zidarcem ispred dragstora.

6. Šesti i poslednji model obrađen u ovoj definiciji, zove se ''Bering Brejvik model''. To su oni koji su rešeni da promene nešto u korist svoje ideje, za razliku od 1,2,3 i 5. modela, čije armije praznih flaša slabo napreduju kroz neprijateljske redove. Uglavnom rade sami, a videćete ih kao tihe mladiće iz komšiluka, koji će vam se javiti onako tiho, odsutno, izgubljeni u svom velikom planu. Komšije penzioneri će ga hvaliti kao kulturno i mirno dete, koje m je uvek pomagalo da ponesu kese sa pijace. Naravno, sledeći put kad ih vidite, to će biti u vestima vezanim za neki masovni pokolj ili bombaški napad.