Neopisiv osećaj

Ono što se vrlo često dogodi pre samoubistva.

- Brate, pa gde si ti, pola osam je ?
- :trljaš oči, tek si ustao: Evo sad sam ustao, što pitaš ?
- Si ti bre normalan ?! Pa evo ušli smo u bus, razredna nas prebrojava ovde. Hoćeš moći da dođeš brzo ?!
- :adrenalin, skupljanje arterija: Kako bre da stignem kad živim u Krnjači a stanica ispred Sava Centra !? :obuvaš čarape: Reci joj da sačeka !
- Ae videću, već pizdi kako kasnimo, aj požuri !

* * *

Neuredan i krmeljiv dolaziš na stanicu. Nema nikoga. Pripiti čuvar parkinga ti sa žaljenjem govori ''otišli su''. Par minuta sagledavaš situaciju, shvatiš je. Okrećeš se i po prašnjavom asfaltu koračak u korak sa vetrom ka kući, gde te čeka ćale sa kablom od pegle da te isprebija jer si do 4 ujutru igrao kompjuter te se uspavao.

Drugovi su otišli u Španiju na ekskurziju, tvoj najgori dan u životu.