Svakodnevna pojava, koja se najjasnije manifestuje kada staneš da stopiraš. Neretko prodje i sat vremena dok se neko ne zaustavi, uglavnom neko ko je i sam često stopirao u životu pa zna kakav je osećaj.
Ljudima je glava puna crne hronike, neuračunljivih budala, ubistava..I niko neće da rizikuje da dodje u situaciju da mu neko stavi nož na vrat i da mu pokrade i to malo muke što ima, ko zna, možda i oduzme život..
Ne znam ni ko si ni šta si, žao mi je što stojiš i stopiraš po toj vrućini, ali jebiga - imam ženu i decu, ne rizikuje mi se da te povezem. Srećno.
A da sam žensko sa velikim sisama i dugačkim nogama koje sevaju iz dopičnjaka, tukli bi se da me povezu..
Svi smo mi u manjem ili većem problemu, svaka mu cast - ja sam dosta stopirao, svakakvih sam ljudi upoznao. Sa kamiondžijama su uvek najzanimljivije teme.
Ne znam. Ne vozim. Ali kada budem poceo necu se zaustavljati auto-stoperima. Ne znam. Nije mi bezbedno. Zajebana su ovo vremena.
Ja primećujem da su ljudi odustali od stopiranja, nekad ih je bilo mnogo više..
Plaše se da stanu al se plaše i da stopiraju..
Slažem se sa Rastislavom. Nije svejedno ni stopirati, naročito ako si žensko.
Pre neki dan gledam iz busa, neki lik stopira na stanici, a nailazi riba koja je podigla prst još par metara pre nego što je izašla na glavni put i auto naglo koči da je poveze. Jbg, ko je onom kriv kad je neupućen i ne stopira u ultrakratkom miniću. +
Da ali ipak razumite i te sto radije staju ribama u ultrakratkom minicu nego nekom muskarcu. Morate priznati da riba u ultrakratkom minicu izgleda bezopasnije.
Moj cale i ja smo jednom davno stali dvema devojkama, kida je padala i tako je bilo tuzno sto im niko ne staje. Kada su usle pogusile su nas smradom od luka, znoja i ko zna cega jos. Htela sam da se ispovracam.
Pa, ovde si u pravu....
Mada, imam lepih doživljaja sa stopiranja.
Sato mi je postariji gospodin, ja sam tada imala oko 32-3, i dovezao do Beograda (vožnja je duga oko 50km). Malo smo popričali, kasnije je ona zaćutao, onda i ja. U mukloj tišini smo ulazili u BG. Pitao me gde stanujem, rekla sam. Dovezao me do ispred kuće. Pitala sam zbog čega, evo odgovora :
"Gospođo, osećam da ste u nekom problemu. Želeo sam da Vam ulepšam dan."
To je bilo tačno. I dan danas sam mu zahvalna.