Vozaš se u liftu sa 16. sprata, i tu negde oko 10-11. sprata lift se iznenada zaustavlja. 'Ko je bre sad?' misliš u sebi. Ulazi nepoznata osoba koju naravno ne poznaješ, iako živiš u zgradi više godina. Posle uljudnog pozdrava, sledi neprijatna tišina. Sa komšijom si u prostoru od 1,5 kvadrata. Dal treba nešto da kažeš? Da pitaš? 'Oćel biti kiše? Gledaš dolo-gore po liftu, u brojeve koji se smenjuju neverovatno sporo.. Posle tih par trenutaka izlaziš u prizemlju i izlaziš iz lifta sa osećajem kao da ti je pao neki teret sa srca.
Ekskurzija u Češkoj, drugari ulaze u lift u prizemlju. Sobe su nam bile isto tako negde oko 10-15og sprata. Tu i neki ljudi, kontaju da su stranci.
Kad su krenuli, jedan od njih će:
- U Sunce ti ala ovi smrde!
- Jes' vala k'o da su se usrali!
- Uf majku im..
Tako sledi niz poganih reči na račun tih ljudi, i kad su najzad došli do odredišta, krenu da izlaze, a jedan od likova iz lifta će:
- Momci, koji je ovo sprat?
Malo ih je onda bilo sramota.
ja sam uvek u fazonu... "i sada ako se ovo čudo pokvari pukne sajla ili slično, ja treba da umrem s' ovim likom, bedara.. a ne znam ni ko je" :P