Dika i ponos svakog srpskog domaćina. Priznajem, zdravo je. Priznajem i da je sigurno bolje od nacrtano lepih, ukalupljenih, prelivenih savršeno pastelnim bojama voćki koje možemo svakodnevno kupiti, ali kako to zaista izgleda u praksi.
Deda: Nabrao ti deda, da vidiš kakve su k'o dukat žute...
(nosi kantu od 5kg, punu nečeg veličine oraha)
Ja: Jel su to piskavci?
Deda: Kakvi bre piskavci, kruške, da vidiš kako su slatke kao med! Nisu to k'o one američke što ti kupuješ.
Ja: Deda, odakle ti ideja da kupujemo američke kruške, pa znaš li ti gde je Amerika...
Deda: Ne znaš ti ništa, kako si naivna, sve to dovlače iz Amerike, zatrovano raznim otrovima i ukrštaju ih sa pacovima, hoće da nas poubijaju, da pocrkamo...i da onda oni dođu, jer mi imamo naftu, tamo negde oko Stalaća...
Ja: Dobro deda, daj mi kruške 'vamo!(Posle jedno 3 sata čišćenja i upoznavanja sa svim mogućim vrstama i podvrstama crva, uspevam da izdvojim oko 75 grama kruške, čiji ukus jeste fantastičan, a preostalih 4925 grama se baca u đubre.)
Ja: Deda, jel ima još malo krušaka?
Deda: Nema čedo moje, pojela si celo drvo, to je sve što je rodilo!
Ja znam za drugo neprskano. :)
http://vukajlija.com/zabranjeno-voce/397614
+