Ne mislim ni na jedan predmet, stvar, kap ili česticu. Ni malo ljubavi, pažnje ni želje. To malo je ništa, ali postoji. Ne postoji u materijalnom svetu jer je previše malo da bi postojalo, ali ipak stoji u beskrajnom prostranstvu ove tri dimenzije. Manje od čestice prašine. Manje od njenog vrha. Mnogo je manje i od najsitnijeg atoma, i od njegovog jezgra. Ne mislim na Kvark. Mnogo, mnogo manje i od kvarkova jer kada bi se oni sastojali od ovog malog bilo bi potrebno beskonačno mnogo njega da bi se sastavio beskonačno mali deo kvarka. Nema veze sa materijalnim svetom, malo stoji između njega. To malo postoji ispred tebe u vazduhu, možeš da prođeš kroz njega i ono kroz tebe i neće se pomeriti. Postoji 2 centimetra od monitora, u tvom zubu, postoji negde daleko u svemiru. Nekome je beskrajni svemir, kao nama ovaj, koji je opet negde, nešto malo.
-Ćale daj nešto malo para
-Ne znam kako to da razumem
primer baj the prof
Opet literarno-filozofskii pokušaji. To je samo Cepam atome znao visokokvalitetno da radi.
Moram da dam minus da neko ne bi pomislio da ovako treba da se piše na Vukajliji. Inače (5-) ocena za sastav.
A Mika Antić je nekad davno dobio 5 sa zvezdom zato što je manje filozofirao:
Najmanja pesma
Evo najmanje pesme
manja je od zrna maka
u njoj je jedan osmeh
i pismo za jednog dečaka.
Ako znaš ko ga šalje
šta da ti pričam dalje,
ako ne znaš ko ga šalje
šta te se tiče dalje.
Dobro, danas bi Mika rekao: manja je od zrna kvarka, ali u njegovo vreme zrno maka je bilo najmanja čestica. ;)
- Ćale, daj nešto malo para...
- Ne znam kako to da razumem...