Stupivši na snagu zakon o zabrani pušenja, on uspeva da utiče u tom smislu što se dešavaju zanimljive i nesvakidašnje promene po pitanju enterijera mnogih kafića, poslastičarnica, restorana...itd. Naime, vlasnici takvih objekata pokazuju odista veliku maštovitost, a mi postajemo svedoci čudnih „dodatnih“ prostorija sa nevidljivim pregradama, vratima, prozorima koje zapravo poseduju sposobnost prečišćivanja vazduha, uništavaju dim i ne dozvoljavaju da ta otrovna, o najkancerogenija materija na našoj miloj planeti o kojoj tako mnogo brinemo, dođe do pluća nepušača i nepušačica.
Dešava se, recimo, da u baštama pojedinih kafića za jednim stolom se ne pali cigareta (kažnjivo zakonom!), dok za onim stolom koji je tu, pored, možete slobodno zapaliti, jer, kažem vam, između postoji taj genijalan, o genijalan izum naše darovite umom nacije, koja uspeva svaku rupu u zakonu da pronađe. Stoga, ako ste kojim slučajem seli za stolom „nepušača“ da biste popušili, morate, ako je susedni zauzet, da se sagnete, pomaknete unazad ili unapred, u stranu, i slobodno krenete da duvate.
Interesantni su i slučajevi pušačkih i nepušačkih stepenica. Na polovini se sme zapaliti, na drugoj ne. A dim kud ide – to ionako nije vaša stvar, vi ste stali u pušačku zonu.
Genijalnosti nikad kraja.
Kako god da je u drugim zemljama, mi smo uvek korak ispred...bar po ovom pitanju.
I među najrazvijenijim ne postoji ovaj prirodni, nevidljivi prečišćivač vazduha, a u tome leži veliko bogatstvo, ako na vreme zaštitimo taj proizvod, ne dozvolivši da nam ga Slovenija preotme...
Zato, Srbijo moja, počnimo sa izvozom!
