Nevolja

Ženska osoba, sumnjivog morala, uvijek dotjerana kad izađe u grad, ali onako taman da izaziva muške uzdahe, mami poglede na svoje atribute, lomi muška srca pogledom, one odvaljene od stijena i planina tjera da plače ko male bebe, ali... Niko joj ne prilazi zato što za sobom vuče čitav bataljon onih kojima su slomljene koske od strane njenog ćaleta ili starije/mlađe braće. Na fazon "Zašto dama sedi sama?" dobiješ njene suze i svoje zube u čaši iz koje si pio. Jes' da sreća prati hrabre, al' ako hoćeš da saznaš koliko si tačno srećan, pa... ona je prava prilika da saznaš.

- Vidi Olgice male, uh, kako je dobra.
- Bježi bolan od nje, ta ti je nevolja, neš se dobro provest'.
- Šta ti znaš? Ni ne znaš je kako treba.
- Baš zato. Nisam stigao od Maretovih pesnica, njenog starijeg brata.
- Ona ima brata?
- Jes. Vidiš onaj tamo, što izigrava nekog sekjuritija na vratima?
- Au brate, zar je to on? Kolika ljudina čovječe, bacio bi me u kontejner.
- Ma jok, to je onaj kraj njega što je metar viši, dva metra širi.
- Kad malo razmislim, ima još kafana u ovom gradu. Aj bud' pozdravljen. Ćao zdravoo!