Sve ono što smo makar desetak puta ponovili u društvu, kasnije svojoj deci i, ako je događaj vanserijski, dočekaćemo da nas saslušaju i unuci.
Ja : "Tata, pričaj mi kako si ušao u pogrešan stan."
Moj tata : "Bili smo kod tvoje bake u gostima, ti si bila mala. Vraćao sam se iz šetnje, ušo u stan i čuo da ima goste. Čavrljaju u dnevnoj sobi. Šta ću, dojadili su mi!! Uđem na najbliža vrata, pravo u kupatilo...."Moj sin : "Dekice, mama kaže da si se greškom kupao u tuđem kupatilu. Kako ?!"
Moj tata : ".....očekivao sam da se gosti zadrže pa sam rešio da se obrijem. Kad sam završio, onako sveže izbrijan, izađem i opet čujem žamor-gosti su još kod tašte. Šta ću,vratim se i istuširam se. Izađem opet-gosti još uvek drežde...krenem hrabro ka dnevnoj sobi : kad ono, to nije bio stan moje tašte, nije bila ni njena zgrada!!! Sve sam promašio, bile su iste zgrade. Izvinem se i izađem"
Moj sin : "Deko, ko te provalio?"
Moj tata : "E, ispala mi je lična karta dok sam se svlačio za tuširanje, našli su je domaćini, odneli mojoj tašti. Kad je čula da je moj dokument nađen u tuđem kupatilu...jaaaooo...."
