Dugo nisi prihvatio da ne znaš da crtaš. Počeo si da sumnjaš onog momenta kad te je profesor srpskog par puta prozvao da pročitaš pismeni sastav, jer on, mučenik, nije mogao ni riječi razumjeti. Od rukopisa sve počinje.
Sumnja se produbila na likovnom. Profesorica je tvoj blok okretala i na portret i na lendskejp kako bi uočila ibrik i jabuke na času slikanja mrtve prirode. Nije joj uspjelo, ali si to nekako pripisao svojoj genijalnosti. Pobogu, zar neko vidi nešto na Pikasovim slikama?
Teški šamar realnosti pogodio te je kad je profesor hemije izgovorio konstataciju iz naslova gledajući s i p orbitale nacrtane u tvojoj svesci.
Dobro! Ne znam da crtam. I ne treba mi. Ko vas šiša, upisaću ekonomiju!
- Cjenovna elastičnost može da bude savršeno neelastična, tada uzima vrijednost nula. Može da bude neelastična i tada uzima vrijednost od nula do jedan. Proporcionalna cjenovna elastičnost ima vrijednost jedan...
- Stop! Zaustavite se, kolega! Sve je to tačno, ali vam nekako ne vjerujem u potpunosti. Izađite na tablu i to nacrtajte.
- ?!?
HAHAHHAHA, ma na prve tri rečenice si plus dobio! U momentu sam se setio kako sam filozofiju čitao profi jer se nije mogao snaći u mom kontrolnom!! ++
Bogami i ja sam to radio...
Po ovoj definiciji ja bi trebao biti nuklearni fizičar :)))
+++
Njima je na prijemnom loš rukopis. Ako pišeš fino, mršnu te napolje. ;)
Koliko loše pišem, ako bi ti radio u Vinči, ja bi bio direktor instituta, vjeruj mi. ;)
Dobraaa + :)