Momenat kad shvatiš da su te roditelji zajebali pri davanju imena. Jeste da su hteli da bude originalno, ali gde baš Nićifor majku mu?! Pošto se prezivaš Nićiforović, mislili su da će biti zgodno da ti ime bude kao ono od koga ti je prezime. Da, ali kad se prezivaš Stefanović ili Marković...ili recimo čak Davidović! Ali gde baš to prezime, pa ti daju skladno tome i ime Nićifor.
Deca ti se u školi čude misle da si neki stranac. Kasnije te devojke izbegavaju. Odeš u inostranstvo, tamo ne znaju kako da ti se obrate, ne uspevaju ni da pisnu (ako nisu Grci), pa te zovu jednostavno "Nik".
Onda počinješ da se družiš sa Naumom Naumovskim, Časlavom Časlavljevićem ili Nikitom Perićem, Grgurom Lazićem, koji su upola u problemu kao ti.
-E brate, ko je onaj baja? Uvek ga vidim, ali ne znam kako se zove?
-A...to je onaj...aaa...Nićifor Nićiforović.
-Molim?
-Da...a da, eno ga sa Naumom i Grgurom idu da igraju basket.
-Au brate...reci daju ti takvo ime u dvadesetom veku.
