Najnemaštovitiji odjeb koji ti upućuje administracija, nakon što uvide da se "potkrala" greška, pa reše da je svale na nekog drugog, što si pogađaš ti, kad ionako izgledaš ko pokisli majmun, ne znajući kome da se obratiš.
Situacija u kojoj ti dođe da joj oduzmeš onu tastaturu, u koju čuka veštačkim kandžama ko usporen film, i lupaš o glavu dok iz nje ne krene da izlazi nešto nalik na korisnu informaciju.
- Kad sam prijavljivala izborne predmete, izabrala sam drugi, a ne onaj što piše.
- Ma to si ti nešto pogrešila sigurno.
- Nisam, proverila sam dva puta kao i osoba koja je tad bila sa mnom.
- Pa to sve ide automatski, nije do nas. Ti si sigurno pogrešila.
- Nisam. Kome da se obratim onda?
- Pa možeš prodekanu, al' iskreno da ti kažem, sumnjam da će nešto promeniti. Znaš, to sve ide automatski i ti si sigurno pogrešno kliknula...Mislili ste da ste osoba koja sve rešava razgovorom? E, pa tastaturu u ruke i udri do zore.
СВЕ СЕ ДА РЕШИТИ РАЗГОВОРОМ И УПОРНИМ РАДОМ НА СЕБИ И ПРОБЛЕМИМА КОЈЕ ИМАШ НЕ ГУБИ ДУХ МЛАДА СИ ЛЕПА ПАМЕТНА ИМАШ МОМКА СТУДИРАШ РОДИТЕЉИ ТИ СВЕ ПЛАЋАЈУ НЕМАШ БРИГА УЖИВАЈ ДОК НЕ ДОЂЕ ЖИВОТ
Аууу, Кафо, позната ситуација! Код мене на факсу шалтери раде 2 сата дневно, запослени раде укупно 4 сата. Кад је требалод а браним дипломнски морао сам да одем по докуметн о положеним свим испитима. 14 испитних пријава они нису убацили у компјутер. На крају су два фалила, за један испит професор није однео формуларе (део корице са радне свеске) са уписаним оценама и његовим потписом, а други ми је написао другу јер је ваљда погубио све то. Кад сам их прте тога питао како ја да докажем да сам положио испит, кад су они погубили документацију, рекли да НИСУ НАДЛЕЖНИ, да питам професоре, декана, продекана... А кад сам им питао како не могу да нађу данима нешто што су им донели професори и што морају да чувају у архиви, било је оно: "Изађи напоље! Је л' видиш да радимооо?!!!" Лололо
Hahaha, znam jako sličan slučaj, kad je dečko moje drugarice završio fax i isto te papire su mu sjebali, neki profa zaboravio da upiše da je položio, a za drugog ne znam šta je bilo opravdanje i šalteruša mu kaže otprilike: nije to do mene, idi njih pa juri. On mu reko nije do mene jbg za to služe šalteri. Ali ova moronka me je danas toliko iznervirala da sam mogla da je ubijem, a nije me baš lako toliko iznervirati :D
Što volim ovakve rečenice u kojima je izbegnuta tipična brutala
+