Nogu pred nogu, kretanje po mraku, kretanje u senkama tako tiho da je jedini zvuk koji se stvara zvuk sopstvenog disanja.
Jednostavno, nindža se ne rađa. On se postaje vremenom i iskustvom. Godine i godine uspešnog treninga je iza jednog nindže. Ili jesi, ili nisi nindža, ili ćeš to postati vremenom...
Jutro. Spavaća soba bazdi na domaću...kupatilo na nešto drugo...
- Dragi, kad si došao sinoć? Nisam čula ni psa ni ulazna vrata...
- ...(hehee...pa je l' sam nindža ili mindža...hehehe...)
Uf, ja sam tu master. Nema šanse da se ko probudi kad ja prolazim. :)