Izraz kojim se ogradimo kad hoćemo da saspemo istinu nekome u oči za neku situaciju u budućnosti, bez bojazni da će da se uvredi. Ukrasni papir za govno koje serviramo, da manje bude ružno pošto će da zasmrdi nekad svakako.
- Alo Kizo, ajde dođi da pomerimo neki regal, krečim pa ne mogu sam!?
- Ej brate, mogu ali tek za neki dva sata, moram taštu da nahranim, znaš da je nepokretna, još danas je kod mene treba žena da je vodi kući kad dođe sa posla...
- Koliko ima kako je tašta kod tebe beše?
- Treći mesec sad...
- Nisam ti dušman ali će ona kod tebe da umre kući otići neće. Neka ne treba da dolaziš, zvaću Radovana, imaš ti i tvojih muka.
