Packa kojom umom zreliji stavljaju na znanje da je mozak mrštioca na novo i neispitano zakržljao u razvoju.
Nije to samo sladostrasno uživanje u gastronomskim delicijima koje su većini ljudi u mladosti bile nezamislive, to je jedna sveopšta širina. To je mogućnost uma da se razvija poput kosmosa definisanog prirodnom zakonitostima. To je vera u nevidljivi vetar koji može odneti krila naše mašte u neslućene predele, samo ako imamo hrabrosti da poletimo.
Zato, otvori svoj um i probaj! Drugačije navike, oblike, drugačije ljude...
- Da li kradeš, Atalatis?
- Ne, gospodaru!
- Da li lažeš?
- Ne, ako mogu da izbegnem.
- Da li si ikada uradio išta što bi bilo protivno božijim zakonima?
- Ne, gospodaru.
- Da li živiš u skladu sa vrlinama i moralom?
- Da, gospodaru.
- Da li jedeš školjke?
- Kad ih imam.
- Da li jedeš puževe?
- Ne, gospodaru.
- Da li smatraš da je moralno jesti školjke, a nemoralno jesti puževe?
- Ne, gospodaru.
- Naravno! Sve je to pitanje ukusa.
- Da, gospodaru.
- A ukus nije isto što i apetit. Tako da to nije pitanje morala.Spartacus - Stanley Kubrick, anno domini 1960
Au, kako mi idu na nerve ti ljudi kojima je životni prostor manji od vidokruga, sopstveno iskustvo jedini etalon i sopstvena procena svetinja. Princip im je jači od pameti, a muda manja od klikera, ego raste i raaasteee do kosmičkih razmera...
To, baš to. Još kad kažu ne mogu ni da zamislim. Onda se sve u meni zgrči.
Didakticki dodatak je namenjen onima koji smatraju da je odredjena vrsta uzitka nemoralna....
Pet puta počinjem da čitam definiciju kao :“ picka kojom..“ i vidim nešto se ne uklapa. A ono bila packa.
Jeck, rekla si da ćeš nešto za alternatice da napišeš pa ništa? Izvetrila inspiracija, mange brišu ram u glavi u par flesha i lasera.
Slabo ja gledam enim i ;itam mange, i to kada radim uglavnom neke malo poynate idilične komendije od dvadesetak epiyoda maksimum (kada sam na ivici živaca). :D
Jeste, u pravu si, svaka čast kako si se setio. Još mi stoji, nego me nešto mrzi... Ajde, probaću.
Ja se više čudim kako se ti sećaš svoje izjave kad si posle nje ostavila jos 60 komentara. A ja pamtim kao pumpadzija u nekoj nedođiji americke pustinje koji ima po jednu mušteriju (komentatora) nedeljno.
Pamtim nekad bolesno dobro, na račun drugih stvari. To ti je onaj rasejani profesor stil.
:( Ajde, doći ću ja još ponekad.
Navrati, samo meni inspiracija ne dolazi često, nisam kvantaš tipa planinaro, ali komentatori su uvek dobrodošli, za razliku od vučića nemam problem ni sa negativnim tako da udrite kad bude materijala.
Čekam da porodiš te alternatice baš me zanima ishod.
Plus, bilo bi čak odlično da nije ovog didaktičkog dodatka:
Potpuno nepotrebno, poruka je jasna i bez toga. Ovako ima pamfletski prizvuk.