Stanovnik grada Niša, koji je prva ili druga generacija došljaka iz okolnih sela ili omanjih mesta. Odlikuje ga redukovani broj padeža u upotrebi, prenaglašeno akcentovanje na zadnjem slogu, jer zamišlja da se tako govori po "niški". Inherentno bahat, prost, nekulturan. Zna da su prsti gorki kada čačka uši i podrazumeva da se mrvice tresu sa terase. Jednostavno, to su u njegovom svetonazoru zakoni prirode, generacijsko nasleđe i baština. Za razliku od "dođoša", rođeni Nišlea ne ostavlja đubre u liftu i ne baca ga kroz prozor, i gadi se tog nivoa prostakluka.
Prave/stare Nišlije nemaju tu prenaglašenost i bahatost, i ponašaju se kao normalan i fin svet, što mahom i jesu.
Nišlea je uzročnik svih predrasuda koje ostatak Srbije gaji prema Nišlijama.
- Abe bate, će majemo li?
- Neću da mogu be bate, imam si poso ovde u Vrežinu danas.
- O nabijem ti ga, Žaklina će bude tu da znaš, ako se predomisliš.
- Piroćanka?
- Da be, sisata ona.
- Pa oni be s prsti brišu dupe be bate, begaj be tamo s tu Žaklinu.
