Stavljanje do znanja sagovorniku da mu priča ne pije vodu, izmišljotina, nespretna laž ili infantilna fora... jednostavno neće proći. :Možda smo se i lagali do sada ali stvarno više nema smisla!:
Takođe, pokušaj poentiranja i ostvarivanja nekog cilja na foru navodnog detinjastog ponašanja druge strane. :Ljutiš se za sitnice, ponašaš sebično, glupiraš, ne priliči tvojim godinama. Pametni smo i produhovljeni, iskustva su za nama, sada smo neki znalci, trebali bi da se ponašamo ozbiljno i racionalno. Aha... Ma nemoj! A kako to da sam dete samo kada se protivim, kada sam u pravu i kada si ti nadrkana, juče ti nije smetalo?!:
U mladosti pak odbrambeni kontekst i opravdanje za neke deci ''zabranjene'' stvari.
- Mislim da je neko u hodniku.
- Ma daj, nema šanse, pa rekla si da se vraćaju tek u nedelju... Samo se opusti!
...
- Ljubinkaaa... Ahhh... (šok) Šš šta to radiš?
- Tata nije ono što misliš!
- Sram te bilo, u mojoj rođenoj kući...!
- Ali tata ja više nisam dete a i ovo je onaj pravi.
_______________________________________________________________________
- E ljubavi, čula sam se sa mamom malopre, idemo u subotu na ručak.
- Šta? Kako idemo na ručak kad znaš da sam nam za vikend ugovorio planinarenje.
- Pa znam ali mislila sam... nismo više deca, da se pentramo po brdima i te gluposti.
- Pa što odmah nisi rekla da nećeš. Znači ja sada treba da ispalim ortake?
- Eto odmah se ljutiš kao neko dete.
- Ma nema šanse! Ne idem!
...
- Oooo, pa gde si zete junačino?
