Rečenica koju glas razuma, obično penzioner, upućuje omladincu sa željom da ga prekori zbog nečeg učinjenog, naglašavajući da bi u njegovo vreme takav čin bio okarakterisan kao duboko neetički.
Obraća mu se u množini, jer uz njega želi da osudi i celu generaciju grešnika.
Unuk (tinejdžer): „Jebote al mi baguje ovaj mobilni! Saću ga bacim, pa će mi ćale uzeti neki bolji!“
Deda (penzioner): „Eeeee, ništa vam nije sveto! U moje vreme, da mi otac kupi mobilni, a ja da ga bacim...To nije moglo tako!“
Unuk: „Deda, mojne njaške, u tvoje vreme nije ni bilo mobilnih!“
Deda: „Ono vala jes, majku mu...Nego sine, deder zovni Leposavu, izgleda da sam se opet usro.“
