Fraza koju ponavljamo u bilo kom životnom dobu prizivajući nostalgiju. Selektivnim sećanjem stvara se utisak kako nam je život sve gori i gori. Na kraju shvatimo da što se više stvari menjaju, više ostaju iste.
- 'Ajde, sine ustaj. 7 sati je, spremi se za školu.
- Pusti me mama samo još 5 minuta.
- Ne može. Oblači se, zakasnićeš. Jesi li ti đak prvak ili ne?- Diži se debilu, prošlo je podne.
- Ćale mani me se, vidiš da sam sav nikakav.
- Opet si mamuran? A šta ćeš sa faksom? Pašćeš godinu.
- Kad bude bio ispitni rok počeću da učim.
- Pobogu, nisi više u školi pa da tako spremaš ispite.- Gospodine, treći put uzastopce kasnite.
- Šefe samo 5 minuta, a bili su protesti u centru.
- Ne interesuje me. Mi smo ozbiljna firma. Ne možete koristiti taj izgovor kao da ste student. Ako je potrebno, krenite i sat ranije.- Ćale budi se. Imaš zakazan pregled kod doktora u 8.
- Ići ću kasnije.
- Ne može. Ako sad ne odeš moraćeš da čekaš mesec dana.
- Ništa više nije kao pre. Ma koga ja zajebavam? Isto je. Uvek su me budili zbog ovog ili onog razloga, a sve što sam ikada hteo je samo da se naspavam.
