Izraz koji smo svi bezbroj puta čuli, a koji najviše vole da govore profesori srpskog jezika gimnazijalcima-prvačićima, kao i gimnazijalci-prvačići svojim drugarima-negimnazijalcima-prvačićima.
U oba slučaja, sa samodopadljivom facijalnom ekspresijom, uzrokovanom (iskustvenim) saznanjem da se dalja polemika nakon ovoga ne razvija.
U oba slučaja, niko ne zna da ga objasni.
A: I, šta mislite? Je l' se slažete sa mnom?
B, C, D: Može! Slažemo se!
E: Božeee, pa niste cigle da se slažete, he he he, kaže se „saglasni smo“, hi hi hi...
A: Eto, a ja baš kontam da ti složim jednu ciglu s glavom... Ništa onda, moraću da je usaglasim.
