Nešto mu je uskraćeno i mora da istrpi taj nedostatak, ali se trudi da se to na njemu ne primeti. Sve će uraditi kako bi izgledao veseo i raspoložen iako bi najradije zaplakao. Pokušava da slaže druge da je sve OK kako se ne bi naslađivali njegovom mukom. A ponekad i sebe samoga pokušava da laže.
- E, tek sad sam čuo da nam Ćomi postao tata. Dečak ili devojčica?
- I jedno i drugo. Blizanci. I to poprilično živahni.
- Uh, jeste malo muka dvoje dece odjednom, buđenje preko noći puta dva, uvećani troškovi... Ali eto, oduvek je pričao da hoće dvoje dece, ovako to odjednom odradio, a i baš je slatko videti mlade roditelje kako guraju dvoja kolica odjednom. Lepo je to.
- Koliko je lepo, njegova duša zna. Naročito kad treba u 6 ujutru da ustane kako bi išao na pos'o.
.............................................
- Prijatelju, što si se tako smrk'o?
- Ma ona moja žena opet šizila po ko zna koji put i nabila mi pritisak u nebesa.
- A, 'oće one to, i ona moja ima običaj.
- E, al' rešio ja da joj stanem na put! Posle je videla da nije u pravu pa bila sva mazna. Ja je iskuliram, pravim se blesav. Počela onda da me spopada i progoni, ja je i dalje ignorišem i odbijam. Malopre me čak molila da mi popuši, ali sam joj rekao da ću razmisliti, pa možda posle.
- Svaka čast koji si karakter! Kako li samo izdržavaš...
- To moja duša zna.
