I uopšte: staklenu ambalažu, boksere, palice, čak i delove tela kao što su pesnica, stopalo, koleno i tome slično.
On je prva asocijacija na ferku. Ako je slučajno u toku bilo kakvo dešavanje, za koje postoji šansa da u toku njega izbije neki fajt, tražite ga tu i naći ćete ga. Takve stvari pored njega živog ne mogu da prođu nezapaženo, jer on je jebeni magnet koji privlači sve budale na sebe samog i na svoju okolinu.
Svaku prepirku dostojno isprati, a obično se i uvrze u nju, sa standardnom rečenicom: „Ja se sa mnom ne bi’ zajebav’o“, iako ga niko ništa nije ni pitao, a i pored toga što i on sam zna da nema realnu šansu protiv čoveka (ili grupe ljudi) koju je upravo izazvao. On će da se oproba pa nek’ gori, ali bar da se priča da je on tu bio i ostavio svoj trag... ali krvav, zbog razbijene njuške ili batina koje je zaradio nakon što je polupao izlog.
Džekiranje je jednostavno sastavni deo njegovog života kojem uporno ostaje veran, čak i kada po milioniti put izvuče deblji kraj.
- Ideš sutra do hale s nama?
- Što brate, ima nešto tamo sutra?
- Ima, igra se neka prejebena tekma, pa dupadnemo, da vidimo šta se dešava, a?
- Uuu može matori, idemo obavezno, poneću sve što nam treba. Znam ja za muku, moja će glava sutra tamo da pojede sve flaše, ne vredi ni da krećem bez palice, najmanje.
- Važi brate, kupim te oko sedmice.
