Izuzetno spretna osoba koja noću ustaje da piša, a pri tome ne pali svetlo da se ne bi razbudio, već piša po sluhu - ako mlaz pogađa vodu i stvara zvuk žuborenja malog potoka, onda je pogodio rupu. Ako se čuje tvrd zvuk, onda mlazom pogađa u keramički deo šolje. Ako počne da zveči plastičan zvuk - nije na pravom putu, već zapišava dasku. Ukoliko se čuje udaljeni tup zvuk i noga postaje vlažna (zavisno da li je zviždač levak ili dešnjak), onda definitivno piša pored šolje.
- Miroslave, opet si zapišao ceo VC!
- Ne deri se, nisam palio svetlo da ne probudim decu. Pišao sam po sluhu.
- Pišao si po dasci, po zidovima, lavabou, tepihčetu i korpi za veš. Samo po plafonu nisi pišao.
- Jbg, imao sam problema sa zvučnim navođenjem.
- Šta si slušao? Električni orgazam? Konju! I otkada deca spavaju u kupatilu, pizda ti materina blesava?!
Кад мушки дођу у стадијум да им оду и слух и вид, тада најчешће пишају у пелене, тако да за навођењем ни нема потребе. Или што ми рече један матори (док смо пишали на некој ливади надомак Груже) - "Ја гурнем руку у гаће, извадим кусур и чекам да видим шта ће прво да процури".
Uh, pronalazim sebe:-)