Stalno prenošenje bitnih predmeta, s mjesta na mjesto, a sve u cilju da se bude bar korak naprijed u odnosu na onoga kome bi ti predmeti mogli biti zanimljivi. Kao i mačka koja na najmanji znak kompromitacije legla seli mačiće na sigurniju lokaciju.
- Brate, ti si već oženjen, da ti priupitam nešto?
- Pitaj.
- Jesi li bio u vojsci?
- Jesam. Davno, pomalo sam to i zaboravio, ako ćemo pravo. Šta te interesuje o vojsci, nema je više, nije obavezna?
- Ma ne pitam te to. Jesi li imao đevojku kada si bio u vojsci?
- Jesam. Što?
- Onako. Tada nije bilo interneta i mobilnih i fejsbuka i toga?
- Nije. Bilo je telegrama, ako je bilo nešto baš važno. I telefona.
- A kako ste se dopisivali tad?
- Pismima. Opljuneš olovku i počneš "Draga ta i ta, danas smo ovo a juče ono. Puno mi nedostaješ i tako to". Pisma su se pisala.
- A đe su ti sada ta pisma?
- Što te boli kurac, gledaj svoja posla.
