Ulazi u učionicu prvi čas dok je napaljeni maloletnici željno iščekuju. Da je lepa, jeste, ali deluje nestvarno lepa nakon celokupnog školovanja provedenog gledajući naborana lica i renesansne bokove uskoro penzionisanih profesorki.
Moli da joj neko zatvori vrata jer ih je prethodno jedva otvorila noseći laptop, tašnu i ruke prepune knjiga, beleški i raznih propratnih materijala za učenike, koje nesebično deli, ne žaleći ni papir ni ketridž. Ima se, može se, sve je to zarad obrazovanja.
Sve lekcije i predavanja čita sa papira - što je sigurno, sigurno je. Tu već polako opada ona euforija, ali je i dalje na zavidnom nivou, jer, Bože moj, neiskusna je. Eventualno je imala nekolikomesečno iskustvo u osnovnoj školi. U tom slučaju predavanja će po težini biti srazmerna univerzitetskim, a metode kao za predškolce.
Dok šeta kroz učionicu i samo zadaje nove zadatke (praćena odmeravanjem dobrog dela devojaka iz odeljenja) sva ambiciozna i puna svežeg znanja, buljiš u njen dekolte i kontaš da je domaći najmanje što bi uradio za nju dok te tako gleda.
Sledeće nedelje, ubeđen da si stekao njenu naklonost - zaključak proistekao zbog nekoliko osmeha i što si među prvima kojima je zapamtila ime, dođe i sva slatka ti zabiberi keca.
