Djeca se, kao i svake druge godine, raduju božićnim i novogodišnjim praznicima. Kite jelke, ukrašavaju kuće, bacaju petarde, pale lampice na jelkama... Da što bolje dočekaju Novu Godinu, a kroz sedam dana i Božić. Mladi prave nove odluke, sabiraju i oduzimaju, gledaju šta su postigli. Gledam, neki dan, jedan mladić iz komunalnog kitio gradsku jelku, pa pade sa jedno čet'ri, pet metara u dubok snijeg. Nije mu ništa bilo, samo ustade i poče da se smije. A kolege ga sve, malo, malo, pa potprckuju. Lijepo je to. Čitav grad su ukrasili. I svaku ulicu, i centralni trg, pa i pijacu. Ali niko ne ukrašava groblje. Ma ni da očiste. Eto, jutros dok dođoh do tebe, morao sam triput da se vraćam. Prvo po lopatu, onda po tablete za pritisak, a onda da vratim lopatu. Sreća, nema ni deset minuta do tebe. A i snijeg je lagan, nije ništa strašno. Stara su leđa, al' ide nekako. Ne bole me više. Namjestio ih je onaj kostolomac, znaš, što sam ti pričao onomad kad si prije par godina pala pa slomila ruku? Naravno da znaš, sve si ti znala... Sigurno znaš i da mi nedostaješ. Ne boj se, niko ne ide na groblje tokom praznika. Nisam ni ja htio... Al' moradoh. Sjetio sam se Badnjeg dana pedes' šeste, kad smo se u kolo u'vatili jedno do drugog. Hehe, a kasnije i dohvatili... Lijepa vremena. Prošao rat, zemlja se obnavljala. Lijepa je i tad Nova godina bila. Uh, zima majku mu. Znam da ne voliš, al moram jednu da popijem, da se ugrijem. Jeste, i dalje držim pljosku kraj sebe. Jeste, odma' do tvoje slike. Sve u unutrašnjem džepu. Evo, zvoni telefon, zove me onaj naš mali. I njegova žena. I troje djece. Ti si bila tu dok je samo jedno bilo, a kasnije još dvoje dođoše. Blizanci, muškići. Lijepa imena nose. Živahni obojica, na ćaću. Čekaj der malo sine, samo da se pozdravim. Šta? Ma zvaće me opet, ne brigaj. Eto, moram da krenem. Prave nešto, pa zovu. Šta da ti kažem. Doću ja opet. Malo da raščistim. Na proljeće travu da pokosim, pa da malo sredimo ovaj tvoj počinak. Možda i meni mjesto da napravimo, za ne daj Bože. Ko zna... Viđaćemo se mi još. I dalje mi nedostaješ isto kao i onaj dan kad si otišla. Evo, nek ti makar ovo cvijeće malo ukrasi mogilu. Voljela si da je sve ukrašeno za Novu, pa eto, i za ovu, nek bar malo ukrasa bude. Evo, opet zove. Aj, uzdravlje draga, doću ja opet nekad...
- Alo?
- Đeeeedoooo!
- O ljubi đedo pile svoje, pa šta me to zoveš?
- Ajde đedo, zovu i mama i tata i seka i bato. Dođi nam kući, mama napravila veeeeeliku tortu.
- Hehehe, eto me, pile, samo da popijem one tablete, i zube da stavim.
- Ajdeeeee, ćaaooooo.
- Ćao pile đedino... Ćao...
Ajoooo plus u obliku pahulje koja se topi na spomeniku... Žika na Darinom grobu krismas edišn
За такмичење...