Svi mi bar nekome verujemo i ma koliko god se štitili od mogućih razočarenja, ona se dogode. A najteže je kad celokupnu svoju ličnost, dušu, podariš nekome na znanje, on te zavrne. Svakog dana gledate se, pijete maltene istu vodu, tri kuće vas deli, i na kraju -ćorak. Ispadne da si na pogrešnoj strani- miniraju te oni kojima si to i omogućio, dao materijala. Možda ti tako i treba - isuviše si verovao, nadao se, cenio. Na kraju, više nije dostojan ni da ti uđe u dvorište, ali on to ipak radi. Zašto? Da pokaže koliko je gord, ponosit... Neodgovoran, bezosećajan. Ti besniš, ludiš, ne znaš kako da se poneseš, al' ipak gledaš sa lepše strane - možda je došao da se izvini, da ti objasni što se tako poneo. Ne, on je došao da pozajmi rešetku za roštilj. Daš, 'ajde, možda se sutra izvini. Ne,nije.... Ni sutra, ni prekosutra, ni naredne nedelje... Samo još više ti zabada nož u leđa... A ti, trpi....
Nije neophodan... Čak, svi bismo ga rado zaboravili...
Nije defka, ali plus zbog teksta..