
Situacija u kojoj se nađe čovek koji hitno mora da isprazni debelo crevo, a nalazi se u javnom toaletu, u kojem su sve kabine zauzete, osim one za invalide. Nema tu puno vremena za razmišljanje - uostalom, šanse da baš u tom trenutku naiđe invalid sa svojom fiziološkom potrebom ravne su šansama da ovaj mučenik istrese zumbule umesto fekalija.
Dotični munjevito seda na jedinu dostupnu wc šolju i u blaženom trenutku izbacivanja rektalnog projektila i doslovno i nedoslovno se posere na sva 53 člana Zakona o diskriminaciji osoba sa invaliditetom.
To je ona jutarnja nužda kod muškaraca, kada umesto zakona gravitacije stupa na snagu zakon navigacije.
Fin način da nekome kažeš :" Pišam ti se ja na propise!"
Momenti u životu kada čovek koji je pošten i koji se trudi da takav i ostane zapadne u gotovo bezizlaznu situaciju. Tada čovek kome ispod časti, da na tako nešto i samo pomisli, biva prinuđen da radi stvari koje ne samo da su protivzakonite, nego su daleko, daleko ispod časti. U takvim momentima, čovek jednostavno ne može da bira jer ga nužda tera da ide protiv sebe i ubeđenja. Nužda koja zakon menja.
Postoji nepisan zakon kako je otac (alfa muzijak) ujutru prvi na redu za WC. Medjutim, kako ste pili prethodnu noc, budite se uz plotune ispod vaseg cebeta. Stanje alarmantno, iz gaca zivi oganj seva. U trku mimoilazite caleta na samim vratima WC-a koji kontajuci sta se desava krece u rovovsku borbu za "presto". Godine cine svoje i ipak ste vi taj cija ce (velika) nuzda prva narusiti tisinu i mir u kuci..
Stara izreka koja objašnjava zašto se tako rado bešika i debelo crevo prazne na manje-više javnim mestima uprkos slova zakona koje to naziva remećenjem reda i mira, a u inat moralnim kodeksima.
Odgovor devojke na ulazu u muški WC diskoteke na pitanje zašto ne čeka u predugom redu za ženski WC.
Deviza baba Sere.
"Nužda zakon menja, zato sada stotka kad se kenja."
Готово безизлазна ситуација. Тренутак кад мораш да урадиш нешто јер имаш само једну једину опцију, односно кад нема алтернативе. Тренутак кад не можеш да контролишеш ситуацију, тј. кад ништа не зависи тебе и када сви закони, границе или нека твоја морална начела не важе за тебе па урадиш нешто што можда никад није било ни на крај памети.
Село Црна бара, Мачва, негде пред Први српски устанак, кућа сеоског попа. Сеоски кмет, Јован Јуришић, долази код попа Милоја.
- Јово, шта то би? Зашто тe те онај Турчин звао?
- Ма пусти, попо. Тражио ми је да вратим овај кметовски штап. Оптужио ме је да сам хајдучки јатак.
- Ма чекај, Јово. Ти си кмет. Село те је одабрало. Врати штап, ми ћемо опет да те изаберемо.
- Немој, попо! Немој, к'о Бога те молим!
- Па знаш ко ће да нам буде кмет?
- Знам. Она турска улизица, Иван Миражџић.
- Море, да ми зовнемо Станка да дође са Срећком-харамбашом и осталим хајдуцима.
- Немој, попо... После из Шапца могу Турци да нам налете, побиће све живо.
- О, Боже! Па шта је ово? И раније су Турци упадали по кућама, али се никад нису мешали у избор кметова. Па ни њихови закони не кажу да субаше бирају кметове него сељаци.
- Шта ћеш, мој попо... Нужда закон мења.
_______________________________________________________________________
Глоговац (код Јагодине), лето Господње 2013. године. Радоје и Мића се враћају назад кући за Рибаре.
- Добро, бре, Радоје, шта си то радио пола сата? Рече да идеш да се олакшаш, ја мислио...
- Хехехе! Не да сам се олакшао, него сам се истоварио љуцки. Хехехехе!
- Иди, бре! Па 'де си био?
- Па код Милутина у воћњак.
- Па где код њега? Он је председник месне заједнице! Па он је са Палмом на прст у дупе! Па не смеш тек тако да упадаш у на туђе имање! Па 'ајд' што је мог'о је да те види, па да те у'апсе, него би те са оним његовим 'ајдуцима од синова олешио од батина! Није ти ово 19. век па да можеш да сереш 'де оћеш! По закону, не смеш да упадаш код некога на имање тек тако. Је л' ти познајеш закон?
- Познајем ја, Мићо, закон, ал' га онај Душков ловачки гулаш од синоћ не познаје. Притерало ме, нисам знао 'де ћу. Какав црни закон, кад мука притера? Знаш како су наши стари говорили: "Нужда закон мења". Хехехехе!
- Па оно, јес' вала и то што кажеш!
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.