Kada u gostima odbiješ sočnu, masnu, vruću pitu sa sirom (mesom, prazilukom, kako god) jer znaš da ćeš za par sati dobiti nesnosan proliv i da ćeš verovatno celo veče ostati hendikepiran.
Komšinica vadi svežu pitu i stavlja na sto.
Komšinica: Evo ja danas ispekla, sa domaćim sirom, bi l' uzela malo?
Moja savest: Poslednji put si se budila u dva, pa u četiri ujutro da bi išla do WC-a...
Ja: Hmmm, hvala teta Smiljka, ali ne mogu, evo sad sam ručala.
