Oberučke

Drage volje prihvatiti nešto ili, ređe, se nečega. Primiti sa entuzijazmom doktoranta kome je upravo uručena diploma, uzeti sa radošću deteta koje je spontano upitano "O' li jedan sladoled?". Uglavnom - difolt reakcija difolt pripadnika nebeskog naroda na ponudu koja se samo poželeti može.

Doduše, treba neko i da ponudi, zar ne?

- 'Ajde, Milorade, ustaj više odatle i izlaz' napolje distreseš ove tepihe, kol'ko još puta treba da te zamolim da mrdneš tu svoju guzicu, bre?!
- Slušaj, Žaklina, nemoj sad da ti jebem milosnu majku, je l' sam ja kriv što sam ostao bez posla posle 25 godina rada, pa sad moram da džedžim u kući sa tobom?! Je l' sam ja kriv, a?!
- More, jedi govna, Milorade, drugi bi dosad naš'o već tri nova a ti i dalje kukumavčiš za ovim starim, budalo jedna odrtavela!
- Pa, kad je bio DOBAR, lebac ti jebem da ti jebem krvavi! Bio sam svoj čovek, eeeeej - SVOJ ČOVEK!
- 'Ajde, bre, bio si vozač cisterne, šta sereš...
- Joooj, sad da mi neko ponudi omču i hoklicu oberučke bi' ih prihvatio, samo da te više ni ne čujem, ni ne vidim!!
- Može, može...Ti idi istresi tepihe a ja ću za to vreme da trknem do pijace po uže. 'Mesto hoklice mo'š taj taburet diskoristiš...ako već nije šljonuo od tvojih noguština...

...

- Lakoverni gospodine, da li ste raspoloženi za potpisivanje robovlasničkog ugovora sa našom firmom za prodaju magle?
- Uf, ne, ovaj, hvala vam i doviđ...
- Da li sam napomenuo da vam je u prva tri meseca (†) korišćenja ugovorenih usluga, naša magla dostupna bez ikakve novčane nadoknade? ( † = od ukupno 72)
- E, onda može!

...

- Au, što ti je veeelik, Dalibore...ne znam kako ću sad...
- A ti oberučke, Radmila. Meni neće smetati, hehe...