1. Ponekad.
2. Inače.
3. Uvek.
4. Retko.
5. Nikad.
Zapanjujuće širok dijapazon upotrebe jedne tako obične reči.
Kada je čujemo upotrebljenu na ovaj način, jednostavno verujemo da onaj ko je izgovara ima pojma o čemu priča, jer sama po sebi, tako narodski postavljena, uliva određenu vrstu povlađenosti sagovorniku, bez volje za suprotstavljanjem mu.
1. Obično noću, kad je vetrovito, sklapam oči i jasno vidim kao da si tu.
2. Obično s jeseni, kad je oblačno, odbegla senka mi se vrati, konačno.
3. Obično bih spavao s tobom neobično.
4. Imam običnu stolicu.
5. Obično dočekam trinaestu platu, ne znam šta je ove godine.
