U Srbiji znači znati što više nepotrebnih informacija i komplikovanih reči i da te pritom ne razume 90% okoline, kad sa njima razgovaraš.
Imaš mišljenje o svemu, samo što to "sve", ima veze sa tvojim životom, koliko i Palma sa zdravom pameću ili Albanija sa turizmom, a kad treba da rešiš svoju situaciju, ništa po tom pitanju ne radiš, samo ističeš da ti je situacija loša, jer okolina i država ne cene tvoju neponovljivu genijalnost.
Primer 1.
Baba: Pero, ovi političari svi lažu.
Unuk: Baba to je diskutabilno. Ima političara koji su u koliziji sa zapadom, pa ne mogu da dođu do vlasti, drugi po precedenciji treba da rade tako što će učiti iz predhodnih grešaka, a po biostatici, nećemo mi dugo, 100%!
Baba: ... Da, da ...Primer 2.
Otac: Je li, čujem naš'o si devojku, a?
Sin: Da, u koherentnoj smo zajednici, prožimamo se...
Otac: Ma, reci na srpskom, koji kurac sad... Ti si mi neki obrazovan čovek, je l'? ... Nego jebeš li ti to, pusti ti prožimanje?Primer 3.
Ortak 1: Jesi vid'o, Jadranka Šešelj se kandidovala za predsednika!
Ortak 2: Jesam. To je sve na vrlo amorfan način providno, svi su oni isti, dok mi narod samo kontraburiramo.
Ortak 1: Pusti ti to. Kako ćeš završiti faks, već tri godine si na prvoj?
Ortak 2: Država je za to kriva, jer me sistematski uništava.
odmah mi pade na um Nele iz nadrealista i njegov onaj dio kad malti gluposti: "apstrakcija filmskog izraza kao jezika specifikuma..." nešto tako :D
Apstrakcija filmskog izraza kao jezika specifikuma i apstrakcija umjetničkog akta uopšte, de jure, predstavlja jednu vrstu sakralne ratifikacije, vlastite inferiornosti i vlastitog infalicizma, bez obzira o kojoj vrsti supremacije, na tom istom jeziku kao specifikumu, se radi i bez obzira na kojem nivou aspiracija mi o njemu govorili.
No, to svakako nije tema ove današnje emisije :-)
Hahahaha, treći primjer beton! +