Od nečega mora da se umre

Krajnji stepen nemarnosti. Bol u predelu prepona kad je naše zdravlje u pitanju. Nekako se sve pogodi da je preče od toga. Situacija kad nam telesna zadovoljstva budu preča od nas samih. Osvestimo se obično, neki pre neko kasnije ali kao po pravilu bude kasno da se bilo šta popravi. Vreme da se vrati ne može.

- Pa dobro bre ljubavi, jel svaki dan kad dođem sa posla moram da te zateknem pijanog?
- Što sam pijan, pa niko me nije doveo kući. Popio sam eventualno pešestinu rakija. Dobro posle sam pregradio, progutao sam pljuvačku u stvari i prešao na vino, al nisam mnogo, dve čaše.
- Pa dobro, ne bi to bio problem da ti ne radiš tako svaki dan. Evo dvadeset pet godina već!
- A šta ću, bio kod kuma, klao neku svinju za zamrzivač. Mi udarili po čvarcima, pa bacili malo na žar, posle kuma pržila u šerpi goliće mi umakali u onu maščurinu, morao sam sa nečim da ugasim.
- Ja tebe za pet godina vidim sa povišenim holesterolom i trigliceridima, cirozom jetre, gihtom, povišenim krvnim pritiskom a nedao ti Bog da počneš da patiš od impotencije zbog začepljenja krvnih sudova, u stvari da ja patim ako me razumeš.
- Xe xe,ne brini dušo dizalica radi ko doksa, a za ostalo me zabole kurac, od nečega mora da se umre...