uvod u dijalog glavne tema lažnog gnušanja svojih postupaka iz prošlosti koji bi u suštini trebali da vise na naslovnoj strani njnjnj.ispovesti.com , ili nekog teen magazina sličnog duha. Čin propraćen glasom tona veštačke tuge i pogleda upućenog ka parketu. Jer to je taj glumačko-životinjski instikt koji proradi. Akt kojim posmatrač može odrediti koef. intelgencije, glumačke veštine, sposobnost dečjeg plakanja za željenu karamelu, i brzinu uvlačenja u tuđ čmarni kolutić bez podmazivanja.
Prepričavanje ortaku: uf, vidim ja gleda on mene popreko od kad je ušao u lokal. Dža-bu , meni dopizdi, razbijem mu flašu tuborga o glavu. Pičke vrište, konobari skaču, debele žene se bledo krste, a što je najdojajnije u pozadini piči neki hevi i neverovatno me uzbuđuje.
- I sve si to zapazio dok si mu deformisao lobanju flašom?
- Ma da bre, oči na leđima, oko sokolovo, taj fazon. Dohvaćam prvu pepeljaru i pravim mu petu rupu spemnu za šivenje.
- Al si ti obavijen snažnom aurom jbte, ne može niko da ti priđe!Prepričavanje roditelju, nakon što je stiglo do oca
- Sedi... Šta je to bilo sinoć?
- Uf. Odakle da počnem... Bili mi do grada, i neki lik, posle sam saznao Nebojša mu ime, ide prvi put do klozeta, zakači me. Ja ništa, reko slučajno je. U povratku opet. I kad je počela neka malo jača pesma, krenula mini šutka, neko gurkanje i polije on mene pivom. I reagujem ja tu u afektu, pljujem ga! a on kreće na mene i tu se pobijemo. Uleteo Srki, znaš Srkija? E on uzima neku flašu i lomi mu o glavu. Tu nas razdvajaju, sve staje, lik odlazi u kola i zapali negde.
(?!!!)
