U vremenu burleski, u dobu kada hulahopke zapravo nisu postojale, kada su sve žene nosile haltere, a otkriveni ženski članak bio simbol seksualnosti i požude, taj tanani materijal, sa jednocifrenim brojem dena, od koga su čarape spravljene, nije mogao dugo da pruži otpor neisturpijanim ženskim noktima, nezgrapnim muškim prstima i sitnim ekserima nedovoljno zakvenim u klupama na keju.
Pokidana jedna nit izaziva lavinu. Efektom domina, jedna za drugom se brzo kidaju i ostavljaju svetlu štraftu koju je nemoguće ispraviti, a vrlo teško sakriti. I koja se neretko pojavljuje u najnezgodnijem trenutku po vlasnicu istih.
Tako je i sa pričom, i sa neprimernim šuškanjima po kuloarima. Trač se za razliku od pohvale, poput pukotine na ženskoj čarapi širi brzinom svetlosti. Ne birajući trenutak, na štetu po glavnog aktera.
Takve priče nikada ne želimo da nam se dogode. Ne možemo da ispravimo njihov negativan učinak i eventualnu nelagodnost koje su donele. Ali posle određenog vremena ni jedna normalna osoba ne haje za iscepane čarape.
Šlihtaro, da sam ja napisao, tvoj komentar bi bio da sam prokleti esejista :)
Inače, Črčila, svaki ti dao, piši češće, ovakve smislene i potkovane definicije manjkaju u opusu autora koje pratim.
Ovo je objašnjenje. + *