Bežim od posledice. Determinizmu viknem jebi se i produžim dalje. Odgovornos'. Sada je bez T. T je za tifus, možda se tad opametim. T je za tvrdoglavost, hoću da se glava razbije. I ovako je ispunjena šupljinom.
Praznina može da ispuni? Tada udvostruči očaj i prelije ga u veći kalup. Tamam do vrha, da se ne prelije. Ali ni da ne fali. Onda sam zadovoljan - nema nade da spadnu okovi, a ni straha od belog mantila. Samo spokoj.
Ubio sam te? Ne želim da patim, cenu mogu da platim, imam para.
Zatvoren sam? Izdržaću samoću, ona je sveprisutna. Kako to da te ne žalim, ko je ugušio savest? Šuplji okovi što zveče ili onaj beli mantil? Duh i dalje živi, mene je kreirao Tolstoj. Mogu samo da se smejem. Defekt nije u korenu, bio sam tabula raza.
Sve je to super, Panćera, za neki blog. Ovde sam malo konzervativan jebiga, takva su vremena stigla Vukajliju.