Situacija koja kod svakog tinejdžera stvara dilemu: piti, il' ne piti. U početku se protivi, ali posle prve dve-tri čaše alkohol preuzima stvari u svoje ruke.
-Domaćin: Mali, šta ćeš?
-Tinejdžer: Ja ću... Ovaj... Može jedan...
-D: Ajde, mali, dovoljni si odras'o. Može jedan špricer?
-T: (balavi pri samom pomenu alkohola, ali je u strahu od ćaleta) Ne, ne, ja ću sok.
-D: Jedna neće da ti škodi! (uveliko sipa)
(Domaćin vidi praznu čašu)
-D: Mali, da punimo?
-T: Ne, bih, ne bih... (Je l' si se setio konačno, nasadim te na kurac?)
-Ćale: Nemoj, nije on navik'o da pije.
-D: Ajde, ajde, ne voziš (klok, klok, klok, klok...).
.
.
.
Posle 2 sata
-T: Domaćine, nalij! A ti, ćale (grli ga), daj da zapalimo po neku.
-Ć: Jeb'o si se u dupe kad dođemo kući!
Можеш да пијеш из чега хоћеш, након одређеног времена је промена у понашању евидентна.
Ја сам увек излазио на "свеж ваздух" и на тај начин поштеђивао себе блама :)
+ a tek pa na svadbu kad zaglaviš sa njima :)