Zakasniti. Ne stići na vreme. Jednom rečju, biti Šanzamm.
Izraz se, doduše, retko koristi u savremenom životu jerbo korisnici istog nikada ne kasne ili to, bar, neće da priznaju. Uostalom, sada je već dockan da dalje palamudim. Žurim, naime...
28. juni 1389., Kosovo Polje
- Izvini, devojčice...Što leže ovi mrtvi ljudi ovde? Je l' to bila neka bitka?
- Ne, nego su slušali koncert JK! Pa, naravno da je bila bitka, šta se praviš blesav...
- Samo pitam...Kako ime?
- Kosovka. Ti?
- Vuk. O'š kod mene na jedno taslačenje?
- Pa...može. Ček' samo dopelješim i ovog nesrećnika...
- Ae, al' moraćeš prvo da s' opereš malo, neću takvu da te pustim na gajbaču...
Fina defkica. Da nisi komentarisao ne bih te prepoznao. Što reče Agi, Šanzam ne kasni, nego dolazi ranije 23 sata i četrdeset minuta lololo
+++
Pa, jebiga, Agi. Čim pomeneš Boj na Kosovu u nekom drugom obliku sem u onom VEČNO OGNJIŠTE-JEBEMO TURKE-ZA KRST ČASNI-KOLJEMO RVATE ITD - automatski ruka čitaoca ide udesno.
Posvećeno drugu Šanzammu.
I nije umro, šta se tripujete...