Ono što doživi većina fudbalera po završetku karijere. Čitav život su se pridržavali strogog režima, a po završetku karijere pokušavaju da nadoknade sve noćne izlaske koje su propustili, opijanja i jela u "fast food" restoranima. Polako se menja njihova atletska građa, izgled zanemaruju, a poroci postaju osnova njihovog života. Na kraju završe na odvikavanju u nekoj bolnici bogu iza tregera ili bez dinara, samo sa sećanjem kako su nekad bili veliki.
Naravno, ali sam za mnoge čuo da odma po završetku karijere počinju sa stalnim noćnim izlascima, mada, nekima to nije problem ni dok igraju..
Sada su zvezde, pf, čudna mi čuda.
Rekla bih da svi ostali sportovi, možda ne boćanje, iziskuju mnogo više fizičkog napora, kako za vreme treninga tako i u igri. Kladim se da i onaj nerangirani teniser više trenira od prosečnog fudbalera.
Verujem da se ovde pre radi o izuzecima, nego o većini. Ko nije "pomahnitao" kad je počela da mu se gomila lova sa kojom nije znao šta da radi, neće ni kasnije.